Книн је град у сјеверној Далмацији, у дијелу гдје се она највише увлачи у копнену унутрашњост Балканског полуострва. Налази на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Због свог положаја, од свог оснивања, имао је улогу значајног војног упоришта и управног сједишта, а Книнска тврђава је са својим дебелим зидовима најбољи свједок томе. Од 1991. и избијања рата у Хрватској, био је главни град бивше Републике Српске Крајине. У августу 1995. године, након заузимања Книна и околине од стране Хрватске војске, практично сво српско становништво је протјерано.

У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске, која се састоји од жупанија, општина и градова, Книн припада Шибенско-книнској жупанији. Граничи се са општинама Ервеник, Промина, Бискупија, Кијево, Грачац (у Задарској жупанији) и Босанско Грахово (у Босни и Херцеговини). Подручје града чини 13 насеља која обухватају xxxx хектара површине и лежи на просјечно 220 метара надморске висине. У данашње вријеме овдје живи око 15000 становника, међу којима Хрвати чине већину [1].

Конфигурацију терена Книнске Крајине чине плодна крашка поља (Книнско и Косово), кроз које протјече седам ријека. Ова поља су омеђена планинама које се налазе у граничним просторима Крајине. То су Орловица (висина 1201 m), Динара (1831 m), Козијак (1204 m), Промина (1148 m) и Ком (1003 m, југоисточни завршетак планине Велебита). Клима је медитеранска, али модификована утицајем планинског залеђа. Најкишовитија је јесен, затим прољеће. Лета су углавном сушна. Главни вjетрови су бура (суви ветар који дува са севера) и југо (топли и влажан ветар који дува са југа) [2]. Просјечна годишња температура износи xx °C.

Саобраћајно-географски положај Книнске крајине је повољан пошто преко њене територије пролази неколико важних копнених саобраћајница (железничке пруге и цесте), које повезују панонски и уопште средњоевропски простор са Јадранским приморјем. Книн је главно саобраћајно раскршће [2]. Удаљен је од Шибеника (Јадранско море) 54 km и Босанског Грахова (Босна и Херцеговина) 35 km.

Книн се данас може сматрати економски неразвијеним градом. Привредну основу чини агрокултура, узгој стоке и производња грађевинског материјала, а некада обрада метала, текстила и дрвета. У непосредној близини града су извор рјеке Крке и граница истоименог националног парка, а од важности је слап Крчића висок 22 m. Книн и околинa су добро познати и по својим гурманским специјалитетима: далматинском пршуту, сиру, јагњећем месу и другим изврсним јелима и вину.